lavirint | Probudi me...

Probudi me...

k0stja | 09 Novembar, 2009 02:17

Kad se minuti pretvore u sate, a sati u dane, kad vreme kao da stane, uzmem da posmatram sa strane vreme kad ljubav nestane i uslede noći besane, a ruke svezane ne mogu ništa da učine. Probudi me! Ovo je ružan san, neka me neko uštine! Čini mi se prošle su godine od tvog odlaska i mržnja prema tebi kao maska pokriva činjenicu da te i dalje volim, da se još uvek radujem tvom licu. I da, fališ mi bez obzira na sve, i dok neka balada na plejeru ide sećam se da sam ti nekad pisao pesmu kad god bih te video, a par dana kasnije bih se tih stihova postideo. Ali nije važno šta je bilo već ono što će biti i šta god se desilo, uvek ću te, znaj, voleti.